Osvaldas Balakauskas (1937, Litvanija) – „Modernizam gubi tlo kao revolucija, kao poricanje tradicije par excellence. [...] Može se reći da ja odbacujem tehnike modernizma, jer sam ih već probao i znam kako funkcioniše ta vrsta muzike”, tvrdi Balakauskas, dobitnik litvanske Nacionalne nagrade, kompozitor koji zauzima vodeće mesto u modernoj muzici Litvanije od sredine šezdesetih godina 20. veka kao jedan od najuglednijih umetnika i vodeći autoritet.

Balakauskas je pohađao Fakultet za muziku na Pedagoškom institutu u Viljnusu (1957–1961), a zatim studirao kompoziciju u klasi Borisa Ljatošinskog na Kijevskom konzervatorijumu (1964–1969). Od 1988. do 1992. bio je član Saveta Sąjūdis-a (Litvanskog pokreta za nezavisnost). Od 1992. do 1994. bio je ambasador Litvanije – prvi posle 50 godina strane uprave – u Francuskoj, Španiji i Portugalu (sa rezidencijom u Parizu). Tokom 1988–1992. i 1994–2006 bio je šef Odseka za kompoziciju litvanske Akademije za muziku i teatar. Balakauskas je dobitnik litvanske Nacionalne umetničke i kulturne nagrade, Ordena Velikog vojvode Gediminasa od Litvanije i počasne lente „Čuvaj svoju svetlost i veru” litvanskog Ministarstva za kulturu.

Nove harmonije (zasnovane na oktatonskim i eneatonskim obrascima) u kombinaciji sa Blačerovim ritmičkim sistemom, stvaraju čudan, intrigantan zvučni ambijent koji se prepoznaje kao „Balakauskasova tonalnost”. On pripada kompozitorima čija je ambicija stvaranje sopstvenog, preciznog muzičkog sistema. Njegova karijera je bila pod uticajem atmosfere studija u Kijevu šezdesetih godina 20. veka u avangardnim krugovima u Ukrajini tog doba. Njegova fascinacija Štokhauzenom, Bulezom, Ksenakisom i naročito Vebernom i Mesijanom, takođe datira iz ovih godina.

Balakauskas među litvanskim kompozitorima ima najviše sklonosti ka polifoniji; njegov opus uključuje pet simfonija, više od deset koncerata, kamernu operu, balet i brojna, uglavnom kamerna instrumentalna dela. Takođe je poznat kao vrlo pronicljiv i pedantan muzički kritičar i teoretičar.

Rain for Cracow komponovan je 1991. godine za violinu i klavir (ili preparirani klavir, ili harpsikord) kao narudžbina EVSCO konferencije u Krakovu i premijerno je izveden 1991. godine u Poljskoj. Ovu kamernu kompoziciju čini nekoliko fakturnih varijacija baziranih na trotonskim ili četvorotonskim mikro sistemima. Motoričnost je za ovu muziku takođe karakteristična.

Balakauskas je bio veoma značajan za LEN od samih početaka. Na prvom koncertu 2009. godine LEN je svirao Rain for Cracow u sklopu WDR koncerata Ensemble Europa u Kelnu. Ova saradnja će se nastaviti 2017. godine izvođenjem retrospektive Balaskauskasove muzike.

Mosaic za akordeon solo je komponovan 2013. godine i posvećen najčuvenijem litvanskom akordeonisti Rajmondasu Svjackevčiusu. Prema Balakauskasu, u kompoziciji su korišćene sve tehnike i stilske karakteristike svojstvene kompozitoru. Delo čine statični akordi i ritmički varijabilna, kvazi-improvizovana melodija. Ova dva tipa muzičke teksture su jukstaponirana i varirana korišćenjem različitih tipova modifikacija motiva i fraza. Muzička transformacija opredeljuje dinamizam koji kulminira pred reprizu. Slobodan ritam je generalni i objedinjujući element kompozicije. On uzrokuje neslaganje sa melodijom i metričkim akcentima.

Izvođenje na beogradskoj Tribini kompozitora biće svetska premijera ove kompozicije.