Ivana Stefanović (1948, Srbija)
Specijalizirala na IRCAM-u, Pariz.
Radila u Radio Beogradu na muzičkim emisijama i u Dramskom programu gde je uređivala Radionicu zvuka.
Držala predavanja u Centru za ženske studije. Bila direktor programa za kulturu u Fondu centar za demokratiju, bila umetnički direktor festivala Bemus i državni sekretar Ministarstva kulture RS.
Sada vodi organizaciju Centar za muzičku akciju (CMA).
Kompozicije izvođene u regionu, u zemljama Evrope, Bliskog istoka, Australiji, Kanadi… kao i na festivalima (izbor): Gaudeamus, Bemus, Zagrebačku Biennale, Helsinški Biennale, Prix Italia, Music Harvest Odenze, New music Week Bukurešt, ISCM…
Bavila se graničnim muzičkim oblastima, radiofonijom i scenskom muzikom.
Objavila tri knjige: prozu Put za Damask, eseje Muzika od ma čega i porodičnu istoriju Privatna priča.
Nosilac više domaćih i međunarodnih priznanja (izbor): Vitez poziva za 2018. godinu, Prix Italia u kategoriji Radio muzike (2017), Trepetalo iz Trogira – regionalna nagrada za medije Ranko Munitić (2018), Nagrada Stevan Mokranjac za kompoziciju (2008, 2017), Zlatni mikrofon Radio Beograda (2014), Nagrada grada Beograda (2013), Miloš Crnjanski za književnost, Sterijina nagrada za muziku u pozorištu, nagrade Jean Antoine – Triomphe variete (Monako), SLABBESZ (Austrija), Vitomir Bogić za radiofoniju, nagrade Tribine kompozitora…

Kuda sa pticom na dlanu za udaraljke i magnetofonsku traku
Elektronski deo kompozicije Kuda s pticom na dlanu nastao je 1979. godine, prilikom mog boravka na Institutu za koordinaciju i istraživanje Akustika-Muzika (IRCAM) u Parizu a postprodukcija je urađena u studiju Radio Beograda (Zoran Jerković). Delo je napisano na podsticaj Ansambla za udaraljke iz Ljubljane koji je vodio Boris Šurbek i prvi put je bilo izvedeno u ciklusu Muzička moderna Trećeg programa RB.
Proteklog leta 2019. godine, ravno 40 godina kasnije, preradila sam kompoziciju za ansambl od tri umesto pet izvođača.
Kompoziciju sam bazirala na četiri osnovna prirodna elementa, kako ih je u antička vremena postavio Empedoklo, pa je u bazi kompozicije snimljena podloga formirana od zvuka vode, vatre, vazduha i zemlje. Zemlju simbolički zastupaju instrumenti, ali taj deo muzičkog teksta ne pokazuje tendenciju da se udaljava od zvuka prirodnih sila već, naprotiv, teži da se s njima stopi.
Naslov kompozicije dugujem Isidori Sekulić.
U svojoj knjizi o Njegošu ona kaže da pesnik “drži smrt na dlanu poput male ptice koja mu ne može ništa”. Impresionirala me je ta slika smrti koja krotko sedi na otvorenom dlanu pesnika dok joj on nudi trenutak odmora. Preuzela sam je verujući da je harmonija moguća čak i kada je neočekivana, da postoji povezanost i uzročnost svih stvari, kao i da čovek, pre ili kasnije, pronađe način da postigne sklad između sebe i vremena, sebe i sveta i konačno, sebe i ništavila.