Dijana Čemerite (1974, Litvanija) je završila studije muzičke teorije na Konzervatorijumu u Viljnusu 1994, a 2000. je završila master studije kompozicije u klasi prof. Osvaldasa Balauskasa na Litvanskoj akademiji za muziku i teatar. Od 1998. do 2001. radila je kao muzički urednik i voditelj programa klasične muzike na Litvanskom državnom radiju. Od 2003. do 2006. studirala je muzikologiju na Univerzitetu Johan Volfgang Gete u Frankfurtu na Majni. Dijana Čemerite je pohađala brojne majstorske kurseve iz kompozicije i gregorijanskog korala kod profesora kao što su Tošio Hosokava, Helmut Lahenman, Beat Furer, Brajan Fernihau, Godehard Jopih i mnogi drugi. Redovan je gost na festivalima i koncertima savremene muzike u Litvaniji, Austriji, Kipru, Srbiji, Poljskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji. Njene kompozicije su izvođene na brojnim međunarodnim festivalima – među njima su Muzički dani u Kaselu (2005, 2009), Međunarodni letnji kursevi za savremenu muziku u Darmštatu (2006), Dani evropske kamerne muzike u Ravensbruku (2003), Festival Gaida (2005), Međunarodni festival Tomas Man (2017), Jauna Muzika Festival u Viljnusu (2016), 28. Međunarodna tribina kompozitora u Beogradu (2019), Dani baltičke muzike u Talinu (2021) i drugi.

Diana Čemerite je dobitnica mnogih stipendija i nagrada, među kojima su stipendije Mozart-Stiftung-a i nagrada na takmičenju iz kompozicije ad libitum 2019/20. Komponovala je  kamernu, horsku, orkestarsku muziku, kao i dve opere za decu. Živi i radi kao slobodni umetnik u Frankfurtu na Majni. Njene kompozicije objavljuje Furore Verlag.

O delu

Mondgesang (Mesečeva pesma) za blok flautu i harmoniku (2018) ima veliki značaj za mene lično. Godine 2018. radila sam na kompozicijama za svoj prvi autorski CD i odlučila da komponujem novo delo za blok flautu i harmoniku. Tragala sam za prikladnom idejom, kada sam neočekivano dobila vest o tome da je član moje porodice teško bolestan. Čim sam spustila telefon, napisala sam prve taktove Mesečeve pesme. Načinila sam muzički portret svoje duše, sa svim emocijama koje sam tada osećala, uključujući divne trenutke iz mog detinjstva, kao u odseku od 79. do 92. takta, gde se pojavljuje druga, šaputava deomica alta u kontrapunktu sa bas flautom. Podsetila me na pevanje moje majke: njen glas je veoma lep, dubok, baršunast alt. Ova kompozicija sadrži čitav opseg mojih emocija, veoma autentičnih i iskrenih, i baš zato sam veoma srećna što je ova kompozicija osvojila nagradu za najbolje ostvarenje u kategoriji kamerne i instrumentalne muzike u 2019. godini od strane Litvanskog udruženja kompozitora.