Ivana Stefanović (1948, Srbija) diplomirala je na Muzičkoj akademiji (FMU) u Beogradu. Usavršavala se na IRCAM-u (Institut de Recherche et Coordination Acoustic/Music) u Parizu.

Od 1966. do 1992. radila je u RTV Beograd. Bila je umetnička direktorka BEMUS-a, državna sekretarka Ministarstva kulture Republike Srbije, članica prvog saziva Nacionalnog saveta za kulturu Srbije. Vodila je organizaciju Centar za muzičku akciju i bila aktivna u festivalu BUNT. Članica je Udruženja kompozitora Srbije i Srpskog književnog društva.

Njene kompozicije izvođene su na brojnim festivalima u zemlji i svetu. Među najvažnija dela spadaju: Inkantacije (1978), Kuda sa pticom na dlanu (1979), Tumačenje sna (1981), Mimicry (1981), Lingua/Phonia/Patria (1989), Četiri noćna zapisa (1992), Lacrimosa (1993), Play Strindberg (1993), Drvo života (1997), Neobične scene sa Homerovog groba u Smirni – novi prilozi za Hansa Kristijana Andersena (2005), Ako ko čuje glas moj (2011), Veliki kamen, radiofonska poema (2017) i druge.

Ivana Stefanović se bavi graničnim muzičkim oblastima, radiofonijom i scenskom muzikom a bavi se i pisanjem. Sarađuje sa književnim časopisima. Objavila knjigu proze Put za Damask (Geopoetika), knjigu eseja Muzika od ma čega (Arhipelag) i knjigu Privatna priča, prema sadržaju jednog kofera (Službeni glasnik i Arhiv Srbije). Dobitnica je velikog broja nagrada u zemlji i inostranstvu.

O delu

Komad Ovog puta me pustite da budem srećan – prema Pablu Nerudi za flautu i kontrabas napisan je 2019. godine. Prvi put je izveden na BEMUS-u kao bis na koncertu kojim je obeleženo 40 godina umetničkog rada flautiste Ljubiše Jovanovića. Tada, po dogovoru sa umetnicima, nije bilo ni najave ni imena autora. Potom se čekalo da malo popusti pandemija pa da kompozicija bude izvedena ponovo na koncertu ARS vs CORONA u junu 2020. godine, kada smo još svi sedeli daleko jedni od drugih.

Ime pesnika Nerude moralo je da uđe u naslov ovog malog komada jer je dejstvo njegove poruke lekovito a sreća, „sa svima ili bez ikog”, sve dragocenija.

Komad je posvećen prijateljima, flautisti Ljubiši Jovanoviću i kontrabasisti Stevanu Jovanoviću.