Miloš Zatkalik (1959, Srbija), kompozitor i muzički teoretičar, studirao je kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, kod profesora Vasilija Mokranjca i Rajka Maksimovića. Usavršavao se na studijskim boravcima u SAD i Engleskoj.

Redovni profesor na Katedri za muzičku teoriju Fakulteta muzičke umetnosti i člana Senata Univerziteta umetnosti. Predavao i na Akademiji umetnosti u Banjaluci. Držao predavanja po pozivu u Kanadi, Norveškoj, SAD, Sloveniji, Nemačkoj i Australiji.

Važnija dela: simfonijska: Minas Tirit; What’s He to Hecuba; O Saralindi, Xinguu i vojvodi koga je progutao Golem – bajka za veliki orkestar, kamerna: Pesma ludaka iz Čua, Izgubljeni fragmenti II, I kao da ničeg nije bilo, Naizgled bezazlena igra, Buka u unutrašnjoj tišini; kamerni gudački orkestar: Četiri vizije odsutnosti, Neki događaj slutim iza svih granica i pokreta; solistička (flauta, viola, violončelo, klavir); solo pesme. Dela izvođena u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Španija, Rusija, Kanada, SAD).

Kao teoretičar učestvovao na velikom broju naučnih skupova i objavio znatan broj radova, uključujući i knjigu o posttonalnoj prolongaciji. Autor je prvog domaćeg udžbenika muzičke analize u elektronskoj formi.

Predstavnik je Udruženja kompozitora Srbije u Evropskoj alijansi kompozitora.

O delu

Nekoliko stihova Fernanda Pesoe na četiri jezika. Shodno tome, četiri stava, svaki s drukčijom organizacijom tonskih visina. Lepota kao fenomen koji se može ukazati u vrlo različitim vidovima. Ako uopšte postoji.